Черевић

cerevic-srem-fruska-gora-dunav-srem-srbija

Историја

Наш Черевић кроз време

Светислав Стојановић

У документима који указују присусво Римљана у Фрушкој Гори су њени први називи Алма Монс (Плодоносна планина) и Монс Пингвис (Дебеле планина) и оба назива наиме говоре о томе колики је значај за њих имала Фрушка Гора на којој се у трећем веку почела неговати винова лоза по наређењу римског императора Проб-а да се из виноградарских крајева Италије донесу саднице исте.

O историји Срема би се могло надугачко писати обзиром да је лоциран тако да сви путеви, нарочито они ратни, воде преко њега, а то захтева навођење множине података који би само разводњили приказ локалитета који желимо да читаоцима приближимо ,па у том смислу наводи се податак да је назив Cherwith први пут поменут од стране угарског краља Беле IV 1237 године, а тек 1339 г помиње се Черевић као насеље, те као варош 1372 г. Утврђење је било подигнуто на локалитету данашњег Черевић- града, али се насеље ширило дуж поменутог Потока.сам терен је одредио тип насеља у виду полузвездастог облика.према неким информацијама, назив места по предању настао је од мађарског назива Cserovicz (у преводу-бистра вода).

Према другом пак тумачењу топономастички назив места долази од дрвета цера вероватно у вези са густим церовим шумама под чијим су крошњама насељеници градили своје дрвене кућерке па су их суседи из оближњих насеља називали Церовићи одакле се после,временом, име трансформисало у Черевић. Истаживачи сведоче да Словени насељавају Фрушку Гору тек после 6 века а за њима долазе Авари и Обри те Франци крајем 8 века који добијају управу над многим словенскум земљама па како Франке још зову и Фрунзи претпоставка је да је од тог имена и Фрушка гора добила своје име.

Након Франака Срем потпада под власт Бугара, а потом Угарска власт 1167. доноси дужи период мира на овим просторима. Сто година пре Косовске битке Черевић је био под влашћу српског краљевства Немањића,да би после поменуте битке Мађари подигли утврђење за одбрану од Турака. 1462 се код Черевића одиграла битка у којој су Мађари победили Турке који су све чешће продирали на ове просторе, међутим 1526.Турци су ипак заузели Черевић и притом уништили средњевековно утврђење тако да после 16 века Черевић постаје паланка на Цариградском друму који води од Београда до Будима а о чему су писали знани путописци Антун Вранчић и Евлија Челебија. Турци су потрајали до 1688 када су их из Срема истерали Угари.

Oд 1745. старешине черевићких породица прихватају жупанијску коморску власт са седиштем у Петроварадину да би тадањи инспектор Bogard 1767. пренео седиште инспектората из Петроварадина у Черевић да би потом Село лагано кренуло путањом свеопштег прогреса , а мештани узимали активног учешћа у политичким збивањима пратећи геостратешке претумбације Балкана. Историјске неминовности пак (Устанци у 19 веку,Први и Други Светски рат, потом скорашњи ратови којима смо сведоци, наравно, остављали су трага (обзиром на активно учествовање черевићана у поменутим ) на живот мештана Черевића, али који ево ослоњен на прошлост, живи садашњицу, усмерен будућности.

Културна баштина Војводине

Завичајни музеј Черевића

Још од 1608. године у Черевићу постоји школа, неколико џамија и православна црква. Пре Другог светског рата, у овом селу је живео велики број Немаца који су се након рата иселили. Међутим, локални становници су успели да сачувају важне културне споменике и објекте, који и данас представљају поносно културно наслеђе овог места. Међу њима су црквени и завичајни музеј, школа, као и католичка и православна црква.
Музеј Черевића, mесто где се чува најстарија тамбура у Војводини, основан 1980. године, представља изложбу која посетиоце води кроз историјску и културну баштину овог села и упознаје их са значајним личностима које су на различите начине везане за место. Поставка музеја обухвата уметничку платну, скулптуре, рукописе, фотографије и друге материјале који су разврстани у посебне целине. Рукописна заоставштина песника Јована Грчића Миленка и легат вајара Јована Солдатовића представљени су у засебним деловима. Свеобухватна поставка приказује развој Черевића кроз време и истовремено представља неке од значајнијих личности овог села на основу очуваних старијих извора, као и личности и догађаја између два светска рата и током НОБ-а. Поред тога, изложена је и збирка фосилне фауне и археолошких ископина са локалитета Черевић. Гласила, периодици, писма и други материјали изложени у музеју сведоче о историји Черевића и животима његових мештана и значајних личности, као и о разним збивањима и деловању многих појединаца кроз време. 

Посета Завичајном музеју Черевића је изузетно корисна и едукативна за све посетиоце који желе да сазнају више о историји и култури овог села. У овом музеју се чува и негује богата традиција и културно наслеђе овог краја, што га чини незаобилазном дестинацијом за све који желе да се упознају са историјом и културом Војводине и Србије.

Наша домаћа храна

Погледајте рецепте које су пренели наши преци